Prvi post ću iskoristiti da objasnim okolnosti i vreme u kojima je nastao ovaj blog.

Američka hipotekarna kriza se ove jeseni svom snagom prelila na svaku tačku u svetu, u stvari više nije američka niti je hipotekarna, sada je globalna. Očekuje se da će 2009. biti vrlo teška godina u celom svetu. U Srbiji se uzdaju u visoke devizne rezerve i zdrav bankarski sistem. Hrabre nas da u ovoj krizi možemo i da profitiramo. Sve me podseća na ono da će nam pod sankcijama biti mnogo bolje.
Nafta je posle rekordnog rasta do nivoa od 147$ za barel pala ovih dana na ispod 50$. Cene akcija padaju na svim berzama, General Motors je pred bankrotstvom, svet je na rubu recesije.

Posle pada priliva stranih investicija usled pomenute krize dinar je pao na najniži nivo u 2008. godini od 88,28 dinara/eur. Projektovana jednocifrena inflacija se više ne pominje.

Pošto smo rashode smanjili na najmanju moguću meru, preostalo nam je samo da povećamo prihode. Zato smo rešili da više nište ne sme da nam bude mrsko i teško, takva su vremena.

Danas je bio pristojan dan za jedan 21. novembar. Večeras u 22:23 nešto je jako udarilo na vrata od terase, a onda još nekoliko puta praćeno neobičnom bukom. Otvorivši vrata osetio sam nelete ledenog vetra i dobro poznati miris… došla je zima.

Nisam srećan što je prvi post ovako mračan i dosadan ali on i nije napisan da se čita sada nego mnogo mnogo kasnije, iz jednog lepšeg vremena.