Dobio sam dopis od Agencije za privatizaciju kako nisu baš sigurni da li sam 03. januara ove 2008. godine bio državljanin Srbije, pa ne-bilo-mi zapoveđeno da donesem još jedared (po ko zna koji put iz ko zna kojeg razloga) to uverenje ali da ne bude starije od 6 meseci. E sad, što mi opština u kojoj sam rodjen nije baš iza ćoška nego moram da smaram rodbinu da mi to dobave je neprijatnost koju će država nekako otrpeti.

Da li treba da pominjem da sam rodjen i odrastao u Srbiji, gde sam završio školu, vojsku, oženio se, sve vreme radim u srpskim firmama, glasao na (skoro) svim izborima, našli me kada su napravili **anje ’99, napolje išao samo na letovanja… u čemu je problem??? pa valjda sve nabrojano.

Naravno, radi se o onim akcijama što će svima život da nam promene samo da nam ih podele.

Lično, meni bi život promenilo to da država, kada joj zatreba neki podatak o meni, ne šalje mene kod sebe da joj to pribavim, nego da ona sama sebe priupita o tome i mene obavesti o srećnom ishodu, valjda zato plaćam porez.

Pitam se šta bi bilo sa firmom u kojoj radim kada bi nam u Beograd došao klijent iz Novog Sada a mi ga vratili nazad da nam iz centrale u Novom Sadu donese potvrdu da je on baš naš klijent. A usput mu i naplatimo izdavanje te potvrde, jer eto može nam se.

Tuga.