Od večeras svi koji trguju na Zagrebačkoj berzi imaće na raspolaganju besplatan servis pod nazivom Hermes koji će im olakšati praćenje kretanja na tržištu, omogućiti elemente fundamentalne i tehničke analize, pregled fondova, ekonomski kalendar, vesti, vlasničku strukturu kompanija… Servis omogućava praćenje trgovanja na berzi sa kašnjenjem od 15 minuta a besplatna je i tehnička podrška.

Ilustracija preuzeta sa www.seebiz.eu gde možete pronaći i više informacija

Besplatnu verziju je od večeras moguće preuzeti na stranici www.avidus.hr a u najavi je i Hermes Pro verzija namenjena profesionalcima.

U drugom delu bih se osvrnuo na domaću stvarnost.

Tema berzanskog poslovanja nije preterano interesantna široj javnosti ali će mali broj pojedinaca koji investiraju na Beogradskoj berzi verovatno sa zavišću i blagom tugom gledati na ilustraciju iznad. Na domaćem tržištu ne postoji sličan besplatan servis (postoje komercijalni: Quotestation i BelexInfo).

Na Beogradskoj berzi čak ne postoji ni pravo elektronsko trgovanje. Iako jedini i za svaku pohvalu, QuoteStation eTrading je zapravo “poluautomatski” servis jer broker na kraju ipak nalog mora ručno da proveri i unese u sistem berze. U Srbiji i posle informatičke revolucije koja nas je zadesila krajem prošlog veka, treba da prođe 3 dana da bi vam novac legao na račun posle prodaje hartija. Isto tako hartije koje ste kupili danas možete prodati tek za 3 dana (thanks to www.crhov.rs).

Čak i da je sve ovo idealno uređeno, malo bi bilo koristi jer na Beogradskoj berzi dnevni prometi retko prelaze milion EUR dok su na Zagrebačkoj berzi prometi i do 10 puta veći. Ovo ne treba da čudi obzirom da se poslednjih godina na berzi vrši konsolidacija vlasništva najvećih i najuspešnijih kompanija i one se povlače sa berze (Hemofarm, Sintelon, Apatinska pivara, Knjaz MIloš…). U isto vreme zakon je destimulisao privatne kompanije da kapital potraže na berzi tako da na berzi nemamo listirane akcije niti jedne izvorno privatne kompanije niti njihove obveznice a ne podstiče se ni zaduživanje opština izdavanjem municipalnih obveznica. Pitamo se zašto je tako kada je to najjeftiniji način da se prikupe potrebna sredstva. Da li je baš bilo neophodno da se sve gurne prema bankama?

Odnos prema domaćoj berzi najbolje ilustruje neprisustvo srpskih ministara na konferencijama koje organizuje Beogradsk berza a vrhunac licemerstva je prisustvo guvernera na promociji nagradne igre Virtuelna berza.

Da ne tupim previše, više detalja možete pronaći i u majskom tekstu magazina Biznis i Finansije.

Pitanje koje visi u vazduhu je: da li će tržište kapitala preživeti ovu krizu?