Do skoro, na sličan način ovakve izveštaje bilo je moguće kupiti samo od NBS gde su vam to zadovoljstvo naplaćivali po broju podataka koje vam isporuče, s tim da se nule u bilansima nisu naplaćivale .

Kako sve ovo treba da izgleda potrudili su se da pokažu momci iz Avidusa. Koga interesuje neka zatraži besplatni pristup u promotivnom periodu do 31. aprila. Glupo mi je da prevodim sa hrvatskog pa ću preneti izvorno:

Business intelligence tržište od danas je bogatije za novi internetski financijski preglednik Artemis koji je dostupan na www.artemis.hr, priopćeno je iz Avidus grupe.

Financijski preglednik Artemis omogućuje detaljan uvid i iscrpnu analizu poslovanja svih privrednih subjekata u Republici Hrvatskoj. Artemis pruža uvid u financijske pokazatelje za više od 100.000 hrvatskih poduzeća te sadrži iscrpan popis financijskih pokazatelja aktivnosti, likvidnosti, solventnosti i profitabilnosti.

Financijski preglednik Artemis ne zahtijeva instalaciju već samo osnovnu internetsku vezu, a dostupan je i putem Smartphone (iPhone, Blackberry, Android) mobilnih uređaja što omogućuje pristup svim potrebnim financijskim podacima bilo gdje i bilo kada. Upravo je glavna odlika financijskog preglednika Artemis preglednika jednostavnost, lakoća i pristupačnost u korištenju samog sustava.

U periodu od 12. travnja 2010.  do 31. travnja  traje promotivno razdoblje u kojem zainteresirani mogu zatražiti besplatni promotivni korisnički račun koji im omogućuje puni pristup financijskom pregledniku Artemis. Promotivni pristup moguće je zatražiti putem službene web stranice financijskog preglednika www.artemis.hr.

Meni je ovaj rast posebno bio zanimljiv pa sam iskoristio podatke koje je Dragan naveo i napravio tabelu rasta poslovnih prihoda i profita na godišnjem nivou za navedene kompanije:

Kada bi sabrali poslovne prihode svih ovih kompanija dobili bi kumulativni rast od 68%, što je sjajan pokazatelj. Pretpostavljam da je rast celog ovog sektora još i veći jer su se u datom periodu pojavile i nove kompanije čiji ukupan market share nije zanemarljiv.

Podsećam da je rast poslovnih prihoda jedan od glavnih pokazatelja pri valuaciji vrednosti kompanije i da investitori naročito vole ako je on stalan i stabilan.

Na blogu možete pronaći savete u vezi sa čestim problemima prilikom prevođenja, preporuke za rečnike iz različitih oblasti ali i dostaviti materijal na besplatnu procenu ukoliko vam je potreban stručan i kvalitetan prevod.

Autorka bloga je dipl. filolog za engleski jezik i književnost i član Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca Srbije.

U poslednjem postu blog se bavi uvek aktuelnom temom (pro)cene materijala za prevođenje. Meni je posebno interesantan bio post o transkripciji. Diže mi se kosa na glavi kada u članku pročitam “Advensd Majkro Divajsiz” i slične konstrukcije, iako je, kako ćete videti u postu to sasvim pravopisno tačno.

Disclaimer: Autor teksta je u supružničkim odnosima sa autorkom navedenog bloga. Ništa od navedenog ne predstavlja ponudu niti preporuku da se uverite u vrhunski kvalitet i stručnost koji poseduje. Autor ovog teksta neće biti odgovoran za bilo kakvu poslovnu korist i zadovoljstvo koje budete ostvarili sarađujući sa navedenim blogom 

Slovenački Httpool je 2005. u saradnji sa domaćom firmom Omnicom prvi probio led i danas je, ukoliko izuzmemo Google, lider na tržištu online oglašavanja u Srbiji. Prema podacima sa APR-a, ova agencija je ostvarila poslovni prihod u prošloj godini od 88 miliona RSD (oko milion EUR). Da priča bude interesantnija navešću podatak da je u odnosu na 2007. godinu ostvaren rast prihoda od 80%.

Httpool

E-target je registrovao svoju firmu u Srbiji polovinom 2007. i razumljivo je da mu kao “prvom pratiocu” treba dosta truda da se izbori za svoj deo kolača. Ipak, evidentno je da su iza njih dve prilično mršave godine.

E-target

Početkom ove godine E-target kreće mnogo agresivnije prema tržištu, kroz sponzorstva, objavljivanje saveta i uputstava za oglašivače, aktivnostima u blogoosferi i twitteru (@Miss_Cybernaut i @Etarget), što bi trebalo konačno rezultirati i rastom prihoda. Ipak, pitanje je da li ove online aktivnosti mogu da privuku značajne pare?

Prošle godine su počele sa radom i dve oglašivačke mreže sa većinskim domaćim kapitalom: Web Media Agency (Inbox + Maja Petković) i WebGazda (Aleksandar Jon Stefan + Dejan Bizinger) što bi uprkos/zahvaljujući svetskoj krizi trebalo da tržište online oglašavanja učini dinamičnijim.

Bilo bi interesantno imati uvid u to koliko se u Srbiji godišnje potroši na reklamiranje putem inostranih servisa Google AdWords, Facebook i sl. kako bi ove vrednosti uporedili sa prihodima ostalih igrača na tržištu. Očigledno da ni ti iznosi nisu visoki jer prema istraživanju agencije “AGB Nielsen Media Research” srpsko tržište oglašavanja je prošle godine bilo teško 206 miliona EUR od čega je na reklamiranje u “bioskopina i na Internetu” (o sramote, zar u isti koš!?) otišlo 4 miliona EUR.

Verovatno je više objektivnih i subjektivnih uzroka ovakvog stanja online oglašavanja kod nas, ja ću navesti jedno svoje zapažanje.

Domaća online zajednica ima veliki “deficit u trgovini” sa offline zajednicom. Uglavnom se obraćamo jedni drugima, jer se medjusobno najbolje razumemo. Problem je što se velike pare nalaze u offline svetu koji uglavnom nije svestan da domaća online zajednica postoji ili nema ideju kako bi taj potencijal iskoristio. U ovoj fazi najpotrebniji su sposobni prodavci, i to ne bilo kakvi, nego oni koji umeju da razgovaraju sa offline svetom, da ih animiraju i “prevuku” na ovu stranu.

Do sada su domaći Internet preduzetnici bili fokusirani na razvoj IT znanja i pri tome zanemarivali službu marketinga i prodaje a upravo će oni koji budu imali snažan “field force” moći da računaju na rast prihoda u narednim godinama.

Indexi su gotovo dostigli vrednosti koje su imali pre 6 meseci, a za poslednjih 30 dana zabeležili su rast od oko 20%. Da li se radi o promeni trenda ili će nas kao hladan tuš pogoditi novi, još oštriji, pad do kraja godine? Na ovo pitanje niko nema pouzdan odgovor, ali sam lično ubeđen da se cela priča sa svetskom ekonomskom krizom polako bliži kraju.

Rast indexa u poslednjih 30 dana

Ovakva predviđanja ne zasnivam na bilo kakvim egzaktnim ekonomskim pokazateljima. Pre bi se moglo reći da su plod posmatranja društva i sveta u kojem živim. Ne želim da osporim da je došlo do poremećaja u finansijskom sektoru i da je obzirom na globalizaciju ovaj poremećaj iz Amerike brzo zatalasao ceo svet. Međutim, ne mogu da se otmem utisku da su mnogi neobično glasno vikali “KRIZA!!!”. “Glasine koje neko pokrene mogu se pretvoriti u proročanstvo koje su same izazvale” zavapio je svojevremeno Alan Greenberg.

Na berzanskom forumu Economy neko je zgodno okarakterisao postove forumaša kao “svako u svoju hartijicu duva”. Ni na globalnom nivou ponašanje učesnika nije ništa korektnije. Svojevremeno, u toku svekolikog pada, kritikovao sam optimizam u tekstovima CNN Money, ali iz ove perspektive moram da im skinem kapu… ili je možda opet Alan Greenberg bio u pravu. Kako god bilo, Soros je opet zaradio i opet je sve pogodio. Hm.

Da rezimiram na kraju: Ptičji grip je ipak bio mačji kašalj, “Globalno zagrevanje” je ustuknulo pred “Klimatskim promenama”, Al Kaida i Osama su poslužili svrsi, Ebola virus (ako ga se sećate) još ponegde napadne. Proći će i ova kriza… patuljci pojma nemaju, niti će ikad imati, radiće nas ponovo sa nekom novom pričom. Tipujem na ove klimatske promene i dizanje nivoa mora.

Pitanje za domaće medijske magove: koliko vam je potrebno sredstava da ubedite Srbiju da Fruška Gora tone?

Milan Tarot bi to uradio for free

Kao što se i moglo očekivati apostrofirana je inertnost države u donošenju pravnih okvira, nepostojanje strategije, problemi u obrazovanju… teme koje se ponavljaju od kada je Internet došao u Srbiju.

Meni su najinteresantnija bila izlaganja Stojana Vatreša (B92), Radeta Mačkovića (Omnicom Solutions)  i Radeta Tričkovića (Httpool Srbija) jer dolaze iz prve ruke od ljudi koji se svakodnevno sudaraju sa navedenim problemima.

U petak je na Studiu B emitovana i specijalna emisija sa eminentnim gostima (Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo, Prof dr Jovan Radunović, predsednik Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije i Vladan Živanović, generalni direktor Majkrosoft Srbija). Mislim da bi priča gorepomenutih Internet pregalaca bila svima interesantnija.

Izvor: Personal Magazin

Pored ovoga na sajtu www.freelanceswitch.com možete naći mnogo korisnih informacija za unapređenje freelance biznisa.

Za početak navešću cifre iz članka koji je objavio Ekonomist a preneo B92 21. feburara:

Centroproizvod

• Prihod u 2008: 43 miliona EURR
• Rast u odnosu na 2007: 45%
  
• Plan za 2009: 60 miliona EUR što je rast od oko 40% (hm, ambiciozno)
  
• Zaduženost: nema

Droga Kolinska

• Prihod u 2008: ~240 miliona EUR
• Zaduženost: 200 miliona EUR

podaci sa sajta APR-a za Centroproizvod:

• Ukupna aktiva u 2007: nešto preko 40 miliona EUR
• Prihod u 2007: ~30 miliona EUR
• Profit u 2007: nešto preko 2.5 miliona EUR

i isečak iz teksta u EM Portalu  23. januar 2009.

• “Najavljen plan ulaganja u 2009. u vrednosti od 3 miliona evra i plan rasta prihoda od 35%”

mcc: dakle posle 30-ak dana povećan rast sa 35% na 40%, a plan ulaganja sa 3 na 150 mil. EUR.

♦ ♦ ♦

A evo šta još gospodin Popov kaže za Ekonomist a prenosi B92:

mcc: Zna se već da su i Hrvati zainteresovani ali njihova procena je da Droga Kolinska vredi između 350 i 400 miliona EUR. Da bi je preuzeli planiraju da oforme konzorcijum koji bi činili Kraš, Podravka i Frank.

mcc: Ekonomski patriotizam. Hm!?

mcc: Odlično!

mcc: U današnje vreme?

mcc: Svakako je bitno za emitenta da postoji sekundarno trgovanje obveznicama na berzi ali uspeh same emisije (što je osnovni interes emitenta)  a zatim i trgovanja na berzi prvenstveno zavisi od procene rizika samog emitenta.
Prema tome, primedba o našoj berzi, na žalost, ima osnova ali to nema mnogo veze sa mogućnošću da emitent prikupi pare na ovaj način. Uslov za likvidnost i jeste da kvalitetne privatne kompanije emituju hartije od vrednosti koje bi se kotirale na berzi. Zašto je lakše tražiti kredit od banke nego se zadužiti na tržištu… to je posebna priča.

Dakle, pitanje koje visi u vazduhu je: šta je stvarno cilj cele ove priče?

Na ovaj način bi lekari, treneri ili nutricionisti mogli dnevno da prate sta se dešava u vašem organizmu i prilagođavaju dijete odnosno terapije tako dobijenim rezultatima.

Već sada na pomenutom servisu je moguće voditi sopstveni zdravstveni karton sa svim rezultatima na jednom mestu, nezavisno od doktora, zdravstvene ustanove u kojoj se lečite ili mesta stanovanja. Google Health karton uvek imate kod sebe spreman da ga date na uvid kada je to potrebno bez bojazni da će se neki podatak zagubiti u bolničkim arhivama.

Osim što sada već poseduje informacije o vašem ponašanju na mreži ovim bi Google informacije prikupljao direktno iz vašeg tela. Naravno, sasvim je prirodno da će se odmah postaviti pitanje privatnosti i zaštite podataka. Google se već pobrinuo da pruži jake garancije da će svaka osoba ponaosob odlučivati sa kim će da deli ovako dobijene informacije.

Naravno, ne treba iskljlučiti i onaj lošiji scenario. Možda će korisnici biti potaknuti (novčano, uslugama, popustima na druge usluge i sl.) da ove podatke ipak podele sa marketarima. U tom slučaju mogli bi da očekujete da na stranicama koje posećujete ili u svom poštanskom sandučetu pronađete reklame za lekove koji odgovaraju vašem zdravstvenom stanju, usluge osiguravajućih kompanija, donore organa… i da ne idem dalje, moglo bi postati baš morbidno.

Kako god okrenete, svakog novog dana granice se pomeraju za jedan mali korak. Da li će nam novine doneti dobro ili zlo zavisi samo od toga kako ih koristimo. Glasam za inovacije, oni koji nemaju stomak za to neka jednostavno isključe računar.

Pogledajte i odgovarajući video na ovu temu: