Osnovna svrha seminara je upoznavanje najšire javnosti o Berzi, ko može da trguje na Berzi, na koji način i pod kojim uslovima, kako se utvrđuje cena hartija od vrednosti, čitaju finansijski izveštaji i sl. Na vrlo jednostavan način, predstavnici Berze budućim polaznicima seminara olakšaće bolje razumevanje berzanskog trgovanja. Termini kao što su: hartija od vrednosti, tržišna cena, prinos, dividenda, nalog, kliring i saldiranje,…. biće objašnjeni na popularan i razumljiv način.

Seminari se održavaju u prostorijama Beogradske berze u periodu od 09:00-14:00 časova u

sledećim terminima:

13. april; 08. jun; 14. septembar i 25.novembar 2010 godine.

Prijavljivanje  se vrši telefonom na broj: 011/311 73 01 ili e-mailom na: edukacija@belex.rs.

Broj mesta je ograničen.

Besplatni online seminar kao uvod u osnovne funkcije TeleTrader Professionala.

TeleTrader Vam olakšava početak korišćenja TeleTrader Professional platforme i fokusira se na upoznavanje s pojedinačnim funkcionalnostima programa. Naučite da koristite TeleTrader Professional kao ekspert na našim besplatnim webinarima!

Utorak, 13. april 2010. od 15:30 do 16:30 h

Utorak, 4. maj 2010. od 15:30 do 16:30 h

Više informacija o našim seminarima i webinarima možete pronaći ovde.

Korišćenje BELEX FIX API modula omogućava članovima Beogradske berze da u trgovanju na Berzi koriste aplikacije koje su samostalno razvili i koje su u potpunosti prilagođene njihovim potrebama. Između ostalog, BELEX FIX API modul omogućava unošenje znatno većeg broja naloga od strane članova Berze, čime se pozitivno utiče i na obim trgovanja i na likvidnost celog tržišta. Pored toga, FIX API tehnički olakšava unos naloga u sistem za trgovanje Beogradske berze, omogućavajući klijentu direktno slanje naloga sa Interneta, uz prethodno odobrenje brokera.

Informacija o tome koji članovi Berze koriste ovaj modul objavljena je u vestima na internet stranicama Berze, kao i delu koji sadrži spisak svih članova Berze i biće redovno ažurirana u skladu sa povećanjem broja članova korisnika FIX API modula.

Tekst preuzet sa web sajta Beogradske berze www.belex.rs

I ove godine suvereni vladar ovih svojevrsnih top lista je brokerska kuća M&V Investments sa ukupnim tržišnim učešće u trgovanju svim hartijama i svim metodama od 44,85%. Slede je Convest i Komercijalna banka sa oko 3,6%. Učešće M&V Investments-a u trgovanju akcijama (sve metode) je čak 51%.

Na ovakav rezultat su presudno uticale velike blok transakcije od kojih je poslednja bila prodaja Apatinske pivare.

Ukoliko se isključe blok transakcije rezultat je dosta zanimljiviji:

Opet je M&V Investments na prvom mestu ali sa učešćem 8,69%, sledi Komercijalna banka sa 6,73% i Sinteza Invest Group sa 6,60%.

Interesantno bi bilo napomenuti da je 2009. godine ostvaren ukupan promet na Beogradskoj berzi od 442 miliona eura što je duplo manje nego 2008. godine i najmanje u poslednjih 9 godina.

Iza ove aplikacije stoji IFT Management, firma koja se inače bavi organizovanjem sajma turizma na Beogradskom sajmu. Ovu firmu možete pronaći i na sajtu Beogradske berze kao novog, šestog po redu data vendora što potvrđuje da je cela priča vrlo ozbiljna za razliku od ranijih poluhakerskih poduhvata.

Obzirom na visinu mesečne naknade koju Beogradska berza naplaćuje vendorima svoj data feed, nije realno očekivati da ovaj poslovni model na duge staze funkcioniše besplatno. Osim toga, nisam siguran ni da će Beogradska berza, imajući u vidu dosadašnju restriktivnost, blagonaklono gledati na ovakvo “rasipanje” svojih podataka.

Da podsetim, ranije ove godine i na hrvatskom tržištu se pojavila firma Avidus sa svojim projektom Hermes koji nudi besplatno praćenje Zagrebačke berze.

Dešava se da investitori krenu da kapitalizuju dobitke pa s vremena na vreme pod pritiskom ponude cene krenu naniže. I poneka loša vest ili prognoza umeju da uzdrmaju poverenje u oporavak svuda u svetu… ali ne i u Beogradu.

Belex15 je juče imao 14-ti uzastopni dan rasta (u trenutku dok ovo pišem beleži rast od čitavih 2,94%). Trend je impresivan ali da li je i opravdan? Pokušaću da bacim malo svetla na ovo u konktekstu priče iz uvodnog pasusa. Na ilustraciji ispod prikazan je rast indexa na svetskim berzama u periodu od godinu dana.

Poređenja radi, Belex15 je u istom periodu zabeležio pad od -22,62%.

Svetski indexi u proseku su se vratili na -25% od svojih istorijskih maksimuma. Podsetiću da je istorijski maksimum Belex15 zabeležio 03. maja 2007. na nivou od 3.335,20 poena. Trenutna vrednost ovog indexa je 868 poena.

Svakako da će domaća berza svoje istorijske maksimume mnogo teže ponovo dostići i da će u periodu koji nam sledi biti još crvenih dana ali nisu bez osnove ni procene da će strani investitori u potrazi za tržištima koja se nisu vratila na pređašnje (realne) nivoe zalutati i na Beogradsku berzu.

Ono što prvo upada u oči je da su stari grafikoni zamenjeni modernijim, urađenim u flashu a dodata je i funkcionalnost poređenja kretanja cena dve hartije za  odabrani vremenski period.

U HTML-u, DIV tagovi su zamenili TABLE tagove a naročito me je oduševilo uklanjanje frame-a koji je bio prisutan u staroj (tj. još uvek aktuelnoj) verziji.

Za početnike preporučujem deo Želite li da trgujete? kreiran na bazi berzine brošure namenjene ovoj ciljnoj grupi. Za one koji (kao ja) prate svakodnevno dešavanja na berzi preporučujem stranice Dnevni podaci i Istorijski podaci sa mnoštvom podataka, koje na drugim berzanskim sajtovima teško da možete pronaći. Novosti, berzanske cene i statistike možete pratiti i preko RSS feeda.

Ono što je neshvatljivo jeste restriktivnost berze u pogledu objavljivanja podataka u toku trgovanja sa određenim kašnjenjem (ako ne računam tiker koji je nefunkcionalan). Tako imamo apsurdnu situaciju da znamo cene hartija na berzama širom sveta sa minimalnim kašnjenjem  a za domaću berzu se čeka 13h da se završi trgovanje da bi saznali šta se događalo. Inače, i na ostalim regionalnim berzama je situacija slična.

Kad je već tema berzanski web sajtovi, istakao bih sajt Montenegro berze koji se i danas izdvaja svojim izgledom i funkionalnošću, iako će oni koji koriste Firefox 3.5 primetiti da je potrebno malo dorađivanja u menijima

Ilustracija preuzeta sa www.seebiz.eu gde možete pronaći i više informacija

Besplatnu verziju je od večeras moguće preuzeti na stranici www.avidus.hr a u najavi je i Hermes Pro verzija namenjena profesionalcima.

U drugom delu bih se osvrnuo na domaću stvarnost.

Tema berzanskog poslovanja nije preterano interesantna široj javnosti ali će mali broj pojedinaca koji investiraju na Beogradskoj berzi verovatno sa zavišću i blagom tugom gledati na ilustraciju iznad. Na domaćem tržištu ne postoji sličan besplatan servis (postoje komercijalni: Quotestation i BelexInfo).

Na Beogradskoj berzi čak ne postoji ni pravo elektronsko trgovanje. Iako jedini i za svaku pohvalu, QuoteStation eTrading je zapravo “poluautomatski” servis jer broker na kraju ipak nalog mora ručno da proveri i unese u sistem berze. U Srbiji i posle informatičke revolucije koja nas je zadesila krajem prošlog veka, treba da prođe 3 dana da bi vam novac legao na račun posle prodaje hartija. Isto tako hartije koje ste kupili danas možete prodati tek za 3 dana (thanks to www.crhov.rs).

Čak i da je sve ovo idealno uređeno, malo bi bilo koristi jer na Beogradskoj berzi dnevni prometi retko prelaze milion EUR dok su na Zagrebačkoj berzi prometi i do 10 puta veći. Ovo ne treba da čudi obzirom da se poslednjih godina na berzi vrši konsolidacija vlasništva najvećih i najuspešnijih kompanija i one se povlače sa berze (Hemofarm, Sintelon, Apatinska pivara, Knjaz MIloš…). U isto vreme zakon je destimulisao privatne kompanije da kapital potraže na berzi tako da na berzi nemamo listirane akcije niti jedne izvorno privatne kompanije niti njihove obveznice a ne podstiče se ni zaduživanje opština izdavanjem municipalnih obveznica. Pitamo se zašto je tako kada je to najjeftiniji način da se prikupe potrebna sredstva. Da li je baš bilo neophodno da se sve gurne prema bankama?

Odnos prema domaćoj berzi najbolje ilustruje neprisustvo srpskih ministara na konferencijama koje organizuje Beogradsk berza a vrhunac licemerstva je prisustvo guvernera na promociji nagradne igre Virtuelna berza.

Da ne tupim previše, više detalja možete pronaći i u majskom tekstu magazina Biznis i Finansije.

Pitanje koje visi u vazduhu je: da li će tržište kapitala preživeti ovu krizu?

U ponedeljak (04. maj) Belex15, index 15 najlikvidnijih hartija na berzi, je porastao 5,05% da bi sledećih dana redom rastao 4,44%, 4,68% i 7,76%, a u petak dolazi do hlađenja tržišta i pada od tačno 3%. U odnosu na prethodni petak ukupan rast je iznosio čak 20%! Promet je iznosio oko 5 miliona EUR ali ono što je bitnije jeste da su se strani investitori, posle dužeg vremena, vratili na Beogradsku berzu. Oni su ove nedelje skoro duplo više kupovali nego što su prodavali (buy 57% : sell 33%).

Manje-više i ostale berze u regionu u ovom periodu beleže rast cena i prometa, što je svakako dobar signal i znak da se ne radi o kratkotrajnoj lokalnoj špekulaciji, a da li će se ovaj trend nastaviti zavisiće u velikoj meri i od rasta najvećih svetskih berzi. Jedan od razloga za rast potražio bih upravo poredeći tromesečne trendove svetskih berzi. U ovom periodu najveće i najvažnije berze u svetu beleže rast i do 20% dok je index Ruske berze RTS porastao čak 80%. Ovo je svakako uslovljeno i veličinom pada koji se prethodno dogodio.

U istom periodu index Belex15, i pored ovonedeljnog rasta od 20%, je još uvek u crvenom -4,18%. Razlog za ovo je ogroman februarski pad koji sam opisao u jednom prethodnom postu. Bilo je neminovno da se optimizam, koji je zahvatio sve berze, i kod nas prelije, iako smo u sveopštoj krizi počeli da gubimo samopouzdanje.

Politika je 30. marta objavila interesantan članak kojim se ukazuje da je dobro vreme za kupovinu a podsetio bih i na post na ovom blogu s početka aprila u kojem tvrdim da je priča o krizi pomalo istrošena . Da pojasnim, pri ovome mislim na krizu u berzanskom trgovanju. Obzirom da se na berzi trguje očekivanjima i predviđanjima, u “realnom” svetu bi se ovi efekti trebali pojaviti nešto kasnije.

Da se nešto dešava, videlo se ovih dana i na Twitteru . Prvo je 23. aprila startovala @berza koja je u realnom vremenu prenosila dešavanja na Beogradskoj berzi ali sa osvrtom i na regionalne i svetske berze. Do danas je skupila 125 pratilaca i objavila 132 tweeta. Praktično juče, pojavio se i @Belex15 sa sličnim sadržajima. Po mojim saznanjima ni jedan nalog nije zvanični Twitter nalog Beogradske berze.

Indexi su gotovo dostigli vrednosti koje su imali pre 6 meseci, a za poslednjih 30 dana zabeležili su rast od oko 20%. Da li se radi o promeni trenda ili će nas kao hladan tuš pogoditi novi, još oštriji, pad do kraja godine? Na ovo pitanje niko nema pouzdan odgovor, ali sam lično ubeđen da se cela priča sa svetskom ekonomskom krizom polako bliži kraju.

Rast indexa u poslednjih 30 dana

Ovakva predviđanja ne zasnivam na bilo kakvim egzaktnim ekonomskim pokazateljima. Pre bi se moglo reći da su plod posmatranja društva i sveta u kojem živim. Ne želim da osporim da je došlo do poremećaja u finansijskom sektoru i da je obzirom na globalizaciju ovaj poremećaj iz Amerike brzo zatalasao ceo svet. Međutim, ne mogu da se otmem utisku da su mnogi neobično glasno vikali “KRIZA!!!”. “Glasine koje neko pokrene mogu se pretvoriti u proročanstvo koje su same izazvale” zavapio je svojevremeno Alan Greenberg.

Na berzanskom forumu Economy neko je zgodno okarakterisao postove forumaša kao “svako u svoju hartijicu duva”. Ni na globalnom nivou ponašanje učesnika nije ništa korektnije. Svojevremeno, u toku svekolikog pada, kritikovao sam optimizam u tekstovima CNN Money, ali iz ove perspektive moram da im skinem kapu… ili je možda opet Alan Greenberg bio u pravu. Kako god bilo, Soros je opet zaradio i opet je sve pogodio. Hm.

Da rezimiram na kraju: Ptičji grip je ipak bio mačji kašalj, “Globalno zagrevanje” je ustuknulo pred “Klimatskim promenama”, Al Kaida i Osama su poslužili svrsi, Ebola virus (ako ga se sećate) još ponegde napadne. Proći će i ova kriza… patuljci pojma nemaju, niti će ikad imati, radiće nas ponovo sa nekom novom pričom. Tipujem na ove klimatske promene i dizanje nivoa mora.

Pitanje za domaće medijske magove: koliko vam je potrebno sredstava da ubedite Srbiju da Fruška Gora tone?

Milan Tarot bi to uradio for free

Na žalost index BelexLine koji preciznije odražava kretanje celog tržišta je i danas pao (-0.34%) a poslednji pozitivan dan bio je takodje 11. februar.

Ni indexi ostalih berzi u regionu nemaju sjajne preformanse ali ipak tu i tamo zabeleže i poneki dan u zelenom. Poslednjih dana imali smo i porast optimizma na berzama u svetu, naročito posle vesti da je Citigroup zabeležio profit u prva dva meseca, međutim ni to nije mnogo uticalo na raspoloženje investitora na domaćoj berzi.